Posle svećica, evo i kugle su došle do Nikole. Njegova prva Nova godina... Pa prvi rodjendan, pa prvi Božić i prva kućna slava, Sveti Stefan. On se raduje svemu što ga okružuje, lampicama, jelkicama, svetiljkama, gužvi. Stalno se nešto dešava. Danas je "pomagao" da se okiti jelkica. Šta li se to dešava? Kakva je to gužva u kući?Sve nešto treperi, nešto se uskomešalo, svi se nešto smeju...
Svima koji slave Svetog Nikolu, srećna slava.
Mom Nikoli srećan imendan.
SVETI NIKOLA ČUDOTVORAC
Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po rođenju u Svetom Nikoli se, kako svedoci predanje, mogao raspoznati budući čudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći. Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare Sveti Nikola se posvetio svešteničkom životu i ubrzo se pročuo svojim neumornim radom, milosrđem i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista. Posle smrti svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostavivši ništa za sebe. O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge priče a među njima i priča o tri kćeri. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom: dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte… Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra (to je u našem veku 19. decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don čime se objašnjava zašto je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba. Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju mošti svetog Nikole su prenete u Bari u Italiju.
I sa tim problemom smo se izborili. Uspesno. Kijavice vise nema, vracamo se na "fabricki podeseno". Nidza je opet onaj stari mali veseljak koji izaziva smeh i razgaljenu dusu. Veseo, lepo jede, lepo spava. Blago njemu. Ne zna za probleme, sad kad je nosic prohodan i moze da spava kao covek. Mama je otisla na probu hora. Propustila je ovog vikenda par nastupa ali je bila sa svojim cedom kad mu je najvise trebala. Veceras ga je baka uspavala. Popio mlekce, mirisan, topao, veseo. Dok se uspavljivao, "burickao" je po licu svoje bake, pricao sa senkama u sobi, i... utonuo u san. Miran, spokojan. Decji. Vratili smo se brzo na poznato veselje. Bezbriznost. Laka vam noc. Slicica je iz setnje po novembarskom suncu sa tetom i mamom po parku. Krademo jos malo sunca.
Nikola je dobio kijavicu od mame. Nista strasno, reci ce neko. To i nije neka bolest. Imao je jednog dana malo povisenu temperaturu, ali nos, onako mali, najveci je problem. Decko voli da rucka, skocka flasicu mleka ocas posao. Sada je to neizvodljivo. Dva dana je ucio kako da uzima vazduh posle dva srka a da se ne zastrkne. To preko dana funkcionise, ali je uvece problem jer on voli da se opisti, pocoka mlekce, podrigne ko mator i utone u san. Sada je to operacija za dekoncentraciju. I on se nervira. Kapi koje je Nikolina mama dobila od pedijatra jesu mozda dobre i blage za neznu sluzokozu, ali su isto tako i neefikasne. Okrenuce baka na beli slez, kakve kapi. Nocas je proplakao. Navijali smo i Misa Jeru, i Zutog medu da sviraju, i ja sam mu pevala... Zadrema, i kako malo smrkne on se probudi i UOOOOOOOU. Bilo mi je zao i njega i mame (nemocne da mu pomogne) Ipak, negde oko pola tri, uspavala sam ga. Disao je lepo, mirno, na nos bez problema. Uh. Olaksanje. Ugledam onda u predsoblju, ispred vrata sobe moje tri cerke koje stoje onako skupa i radosno gledaju u Nidzu koji spava. Tada mi je trebao foto aparat. Da slikam srecna lica! Noc je mogla da se smiri. Spustila sam ga u krevetac i otisla da spavam. Danas se radi.
Sada i Nikolina mama i tetke vide da decu nije lako podizati, jer do sada je Nikola bio uvek veseo i lagan i za cuvanje i za uspavljivanje. Kako je tek roditeljima cije je dete stvarno bolesno, sa visokom temperaturom, bolovima u grlu, usima, stomacicu? A kad porastu, zapamte se samo osmesi, grgotanja i prve reci, prvi koraci. I treba tako. Njima je bilo teze kad im je nesto smetalo.
Eto, pusta baka, raspisala se ko da je to neka vazna stvar. A verujte, nocas i jeste bila.
Za nase prvo javljanje na ovom blog - druzenje nesto o nama.
Mali Nikola ima deset meseci i stvarno je mali princ. Centar sveta naseg malog doma, najveca ljubav mamina, bakina, dekina. O tetkama necu ni da pricam. Obozavan, okruzen ljubavlju raste i ispunjava nas srecom. Poneki dogadjaj, poneka slicica, toliko da sa vama podelimo lepotu njegovog odrastanja.
